Београдска рана

Београдска рана

Синоними: рана племенка, београдска племенка. Створена је укрштањем сорти Афуз-али и Бувије. Призната је 1972. године. Селекционар је Л. Аврамов.

Чокот је средње бујан. Лист је средње величине, округласт, петоделан или троделан. Цвет је морфолошки и функционално хермафродитан. Грозд је велики или средње величине, конусан или цилиндрично конусан, збијен, масе 200–300 g. Бобица је средње величине или велика, округласта, са покожицом жуто–зелене боје.

Грожђе сазрева крајем јула и почетком августа. Принос грожђа варира 20.000–25.000 kg/ha. Средње је отпорна на пруозроковаче болести. Средње је отпорна на ниске зимске температуре. Окца измрзавају на -20 до -22°C.

Шира зрелог грожђа садржи 16–18% шећера и 6–7 g/l укупних киселина. Грожђе је неутралног укуса и пријатно за јело. Добро подноси транспорт. На чокоту може се дуже чувати у односу на друге веома ране стоне сорте.