Београдска бесемена

Београдска бесемена

Добијена је укрштањем Смедеревке и смеше полена сорти Султанина бела и Италија. Призната је 1972. године. Селекционари су Л. Аврамов, М. Јовановић и А. Јурчевић.

Чокот је бујан. Лист је средње величине, округласт, петоделан с дубоким бочним синусима. Петељка листа је средње дужине. Цвет је хермафродитан. Бобице формира стеноспермо-карпно, као и сорта султанина бела. Грозд је велики, ваљкасто-купастог облика. Маса грозда варира од 300 до 500 g. Бобица је велика, дугуљаста са покожицом зелено-жуте боје.

Грожђе сазрева у III епохи. Позна стона сорта. Принос грожђа варира 20.000–25.000 kg/ha. Средње је отпорна на пламењачу и пепелницу, а на сиву плеусн испољава већу отпорност. Средње је отпорна на ниске зимске температуре. Окца измрзавају на -16°C.

Шира зрелог грожђа садржи 18–24% шећера и 7–9 g/l укупних киселина. Месо је рскаво. Грожђе се користи за сушење, за потрошњу у свежем стању, за слатко и компот.