Beogradska besemena

Beogradska besemena

Dobijena je ukrštanjem Smederevke i smeše polena sorti Sultanina bela i Italija. Priznata je 1972. godine. Selekcionari su L. Avramov, M. Jovanović i A. Jurčević.

Čokot je bujan. List je srednje veličine, okruglast, petodelan s dubokim bočnim sinusima. Peteljka lista je srednje dužine. Cvet je hermafroditan. Bobice formira stenospermo-karpno, kao i sorta sultanina bela. Grozd je veliki, valjkasto-kupastog oblika. Masa grozda varira od 300 do 500 g. Bobica je velika, duguljasta sa pokožicom zeleno-žute boje.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna stona sorta. Prinos grožđa varira 20.000–25.000 kg/ha. Srednje je otporna na plamenjaču i pepelnicu, a na sivu pleusn ispoljava veću otpornost. Srednje je otporna na niske zimske temperature. Okca izmrzavaju na -16°C.

Šira zrelog grožđa sadrži 18–24% šećera i 7–9 g/l ukupnih kiselina. Meso je rskavo. Grožđe se koristi za sušenje, za potrošnju u svežem stanju, za slatko i kompot.