Институт за примену науке у пољопривреди - Пројекат „Утицај првих 100 дана лактације на принос и квалитет млека код различитих раса крава“

Институт за примену науке у пољопривреди је заједно са партнерским организацијама (Пољопривредним факултетом Универзитета у Београду, ПССС Ваљево, ПССС Шабац, и ПССС Чачак) у уторак, 23.05.2023. године, одржао завршни скуп у Ваљеву, на којем су промовисани резултати пројекта „Утицај првих 100 дана лактације на принос и квалитет млека код различитих раса крава“. Пројекат је финансиран средствима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања, у оквиру подстицаја за унапређење система креирања и преноса знања кроз развој техничко-технолошких, примењених, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју у 2022. години.

У реализацији пројекта учествовали су: др Радмила Бескоровајни, руководилац пројекта, др Стеван Чанак, др Роберт Радишић, др Младен Поповац, др Милован Пушић, Борис Берисављевић, дипл.инж., Никола Поповић, мастер инж., Тања Максимовић, мастер инж., Мара Јојић, дипл.инж., Александар Вујановић, дипл.инж., Невен Анокић, дипл.инж., Светислав Марковић, дипл.инж., Зоран Козлина, дипл.инж. и Мирослав Јаћимовић, дипл.инж.

Испитивање утицаја првих 100 дана лактације на принос и квалитет млека посебно је значајно са економског становишта. На нашим породичним фармама које се баве производњом млека гаје се холштајн фризијска (ХФ), као специјализована раса за производњу млека, и сименталска раса (СИМ), комбинованог смера производње. Услови у којима се гаје ове две расе су врло различити, па је један од  постављених циљева пројекта био утврђивање оптималне структуре стада и услова одгајивања, како би произвођачи могли да остваре најповољније могуће економске ефекте у производњи млека.

Током трајања пројекта праћени су производња и квалитет млека у прве три контроле млечности, односно у првих 100 дана лактације. Истовремено је праћено деловање значајнијих негенетских утицаја на производњу млека: исхране, неге, здравља грла, као и примењеног менаџмента на породичним фармама. 

Један од циљева испитивања био је да се на егзактан начин утврди економски ефекат примењених мера на принос и квалитет млека током првих 100 дана лактације. У ту сврху употребљена је аналитичка калкулација цене коштања, која обухвата све приходе и трошкове учињене током производног циклуса. На тај начин утврђен је економски ефекат производње млека током првих 100 дана лактације.

Испитивање приноса и квалитета млека обављено је на укупно 28 газдинстава, која гаје сименталску и холштајн фризијску расу у Београдском, Мачванском, Колубарском и Моравичком округу. 

Производни показатељи су установљени код укупно 115 грла сименталске, односно на 150 грла холштајн фризијске расе у наведеним окрузима. Просечан принос млека, за посматрану популацију ХФ расе, био је 3.159 кг млека са 3,89% млечне масти и 3,28% протеина. Остварени приноси у овом испитивању су већи у односу на просечну производњу крава ХФ расе која је забележена у 2022. години у Централној Србији и која се наводи у Стручном извештају Главне одгајивачке организације.

Посматрана популација СИМ расе произвела је у првих 100 дана у просеку 2.229 кг млека са 4,04 % млечне масти и 3,24% протеина. Краве обично достижу максималну производњу од 40 до 60 дана накокон тељења, али се сматра да високопродуктивна грла максимум у производњи остварују у периоду између 8. и 10. недеље лактације. Расне одлике и индивидуална својства грла су значајно утицала не само на принос, већ и на хемијски састав млека, посебно на садржај млечне масти. 

На основу истраживања је састављена пројекција производње и трошкова, те се показало да се на фармама са СИМ грлима у првих 100 дана лактације  остварује око 35% вредности производње млека од укупне вредности за 350 дана лактације, при производњи од 6600л млека. Вредност подстицаја Републике Србије је тренутно веома значајна и учествује са 24.2% у укупној вредности млека. На фармама са ХФ музним грлима у првих 100 дана лактације остварује се око 33% вредности производње млека при дужини реалне лактације од 390 дана и млечности од 10.200л. Државни подстицаји за производњу млека учествују са 22,9% у укупној вредности млека.

Истовремено се у периоду првих 100 дана лактације постиже вредност млека по јединици учињених трошкова исхране од 2,08дин/дин за СИМ краве, те 2,77дин/дин за ХФ краве. Укупна просечна вредност производње по учињеним просечним трошковима исхране износи 1,86 дин/дин за СИМ и 2,59 дин/дин за ХФ грла. Разлике у трошковима по произведеном литру млека имеђу СИМ и ХФ расе потичу од различитих количина произведеног млека, различитих састава оброка и различитих цена хранива

На основу овог истраживања могу се издвојити неке препоруке за породична газдинства која се баве производњом млека:
-    Потребно је боље водити евиденцију производње (количине произведеног млека, трајање МТИ, итд.), 
-    Водити евиденцију трошкова,
-    Користити стручне савете стручњака ПССС, пре свега из области исхране и репродукције (састав оброка и избор семена бикова),
-    Радити на скраћивању међутелидбеног интервала уз помоћ стручњака,
-    Посебну пажњу обратити на исхрану музних крава у првих 100 дана лактације јер се тада постиже највећа вредност производње уз најмање трошкове исхране, 
-    Пратити цене хранива и по могућности удруживати се ради постизања ниже цене,
-    Вишак прихода преко трошкова производње пажљиво инвестирати, 
-    Стално подизати ниво знања произвођача у циљу ефикасније и профитабилније производње млека.