Генетска селекција у циљу унапређења пољопривредне производње

Коришћење геномске селекције говеда са циљем унапређења профитабилности у производњи млека

 

Група истраживача са Пољопривредног факултета, Београд – Земун (др Драган Станојевић, доцент, руководилац пројекта, др Радица Ђедовић, редовни професор, др Владан Богдановић, редовни професор, мастер инж. Николија Глиговић, асистент и мастер инж. Крстина Зељић Стојиљковић, истраживач сарадник), Пољопривредног факултета, Нови Сад (др Снежана Тривуновић, редовни профессор, др Љуба Штрбац, доцент и др Добрила Јанковић, научни сарадник) и Института за сточарство, Београд – Земун (др Љиљана Самоловац, научни сарадник, др Драган Никшић, научни сарадник и мастер инж. Ненад Мићић, истраживач сарадник) реализовала је пројекат „Генетска селекција у циљу унапређења пољопривредне производње” финансиран од стране Управе за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Циљ пројекта је имплементација практичне примене геномске селекције у популацији говеда холштајн-фризијске расе у Републици Србији.

Убрзан развој молекуларне генетике и геномике у последњих двадесетак година омогућио је директну анализу генома животиња и примену добијених информација у селекцији. Највеће предности геномске селекције састоје се у следећем: повећава се генетска добит, скраћује се генерацијски интервал, могуће је одабрати животиње пре уласка у репродукцију и производњу, смањена је потреба за прогеним тестирањем, смањују се трошкови тестирања, смањује се стопа инбридинга по генерацији и обезбеђује се сигурна контрола порекла животиња.

Поступак геномске селекције има неколико корака:

• узимање ткива за изолацију DNK (длака, крв, хрскавица уха),
• изоловање DNK,
• генотипизација,
• укључивање ефеката генетских маркера (SNP) утврђених генотипизацијом у модел за процену gPV.

 

Резултати пројекта

Узорци хрскавице уха за геномску анализу су узети од 96 телади рођених у периоду од августа до новембра 2021. године на три фарме у Републици Србији. Телад су били потомци 20 бикова који воде порекло из популације говеда холштајн-фризијске расе у САД-у. Анализа је урађена у лабораторији Labogena у Француској по USDA-CDCB (Council on Dairy Cattle Breeding) стандардима.

Добијени резултати представљају процену геномских приплодних вредности за више од 40 различитих производних, здравствених, функционалних и особина типа, као и генетских статуса и генетских аномалија .

Најважније особине и индекси за које је извршена процена геномских приплодних вредности су:

• TPI - индекс укупне перформансе
• Net Merit ($) - нето генетска добит изражена кроз животни профит у доларима
• Cheese Merit ($) - нето генетска добит у стадима чије млеко је намењено производњи сира, изражена у доларима.
• Fluid Merit ($) - нето генетска добит за стада где се посебно не вреднује удео протеина у млеку, изражена у доларима.
• Grazing Merit ($) - нето генетска добит за стада где се производња одвија у пашњачком систему гајења крава, изражена у доларима.
• Dugovečnost - трајање продуктивног живота (период од првог тељења до излучења из производње), изражено у месецима.
• Отпорност на појаву болести, попут кетозе и маститиса
• Ефикасност коришћења хране
• Особине млечности: принос млека, садржај и принос млечне масти, садржај и принос протеина

 

У табели 1 приказана су одступања просека процењених геномских приплодних вредности 96 грла из наше популације у односу на референтну популацију из САД-а за посматране особине.

Табела 1: Просечно одступање приплодних вредности грла из наше популације у односу на референтну популацију

Osobina	Odstupanje
TPI	2188
NM ($)	262
CM ($)	267
FM ($)	231
GM ($)	226
Ефикасност коришћења хране ($)	60
Принос млека (kg)	+190,5
Принос млечне масти (kg)	+8,86
Принос протеина (kg)	+8,31
Садржај млечне масти (%)	+0,0124
Садржај протеина (%)	+0,0193

Занимљива је чињеница да су одступања за индекс укупне перформанце, индексе нето добити (Net Merit Index, Cheese Merit, Fluid Merit, Grazing Merit), као и одступања приплодних вредности за особине млечности, ефикасног искоришћавања хране, дуговечност, отпорност на кетозу, дислокацију сиришта и метритис грла из наше популације позитивна у односу на просечну вредност ових индекса у популацији холштајн говеда у САД-у. С друге стране, грла из наше популације имају негативна одступања за раностасност, тј. каностаснија су, и мање су отпорна на маститис. Такође, имају негативно одступање приплодне вредности од просека популације у САД-у и за неке важне особине типа (дубина тела, особине вимена, млечне карактеристике).

Практична примена геномске селекције у одабиру, не само у популацији млечних говеда, већ у свим популацијама домаћих животиње јесте будућност селекције и оплемењивања. Због тога ће и у наредним годинама група стручњака са ове три институције наставити свој истраживачки рад у овој области.