Genetska selekcija u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje

Korišćenje genomske selekcije goveda sa ciljem unapređenja profitabilnosti u proizvodnji mleka

 

Grupa istraživača sa Poljoprivrednog fakulteta, Beograd – Zemun (dr Dragan Stanojević, docent, rukovodilac projekta, dr Radica Đedović, redovni profesor, dr Vladan Bogdanović, redovni profesor, master inž. Nikolija Gligović, asistent i master inž. Krstina Zeljić Stojiljković, istraživač saradnik), Poljoprivrednog fakulteta, Novi Sad (dr Snežana Trivunović, redovni professor, dr Ljuba Štrbac, docent i dr Dobrila Janković, naučni saradnik) i Instituta za stočarstvo, Beograd – Zemun (dr Ljiljana Samolovac, naučni saradnik, dr Dragan Nikšić, naučni saradnik i master inž. Nenad Mićić, istraživač saradnik) realizovala je projekat „Genetska selekcija u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje” finansiran od strane Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Cilj projekta je implementacija praktične primene genomske selekcije u populaciji goveda holštajn-frizijske rase u Republici Srbiji.

Ubrzan razvoj molekularne genetike i genomike u poslednjih dvadesetak godina omogućio je direktnu analizu genoma životinja i primenu dobijenih informacija u selekciji. Najveće prednosti genomske selekcije sastoje se u sledećem: povećava se genetska dobit, skraćuje se generacijski interval, moguće je odabrati životinje pre ulaska u reprodukciju i proizvodnju, smanjena je potreba za progenim testiranjem, smanjuju se troškovi testiranja, smanjuje se stopa inbridinga po generaciji i obezbeđuje se sigurna kontrola porekla životinja.

Postupak genomske selekcije ima nekoliko koraka:

• uzimanje tkiva za izolaciju DNK (dlaka, krv, hrskavica uha),
• izolovanje DNK,
• genotipizacija,
• uključivanje efekata genetskih markera (SNP) utvrđenih genotipizacijom u model za procenu gPV.

 

Rezultati projekta

Uzorci hrskavice uha za genomsku analizu su uzeti od 96 teladi rođenih u periodu od avgusta do novembra 2021. godine na tri farme u Republici Srbiji. Telad su bili potomci 20 bikova koji vode poreklo iz populacije goveda holštajn-frizijske rase u SAD-u. Analiza je urađena u laboratoriji Labogena u Francuskoj po USDA-CDCB (Council on Dairy Cattle Breeding) standardima.

Dobijeni rezultati predstavljaju procenu genomskih priplodnih vrednosti za više od 40 različitih proizvodnih, zdravstvenih, funkcionalnih i osobina tipa, kao i genetskih statusa i genetskih anomalija .

Najvažnije osobine i indeksi za koje je izvršena procena genomskih priplodnih vrednosti su:

• TPI - indeks ukupne performanse
• Net Merit ($) - neto genetska dobit izražena kroz životni profit u dolarima
• Cheese Merit ($) - neto genetska dobit u stadima čije mleko je namenjeno proizvodnji sira, izražena u dolarima.
• Fluid Merit ($) - neto genetska dobit za stada gde se posebno ne vrednuje udeo proteina u mleku, izražena u dolarima.
• Grazing Merit ($) - neto genetska dobit za stada gde se proizvodnja odvija u pašnjačkom sistemu gajenja krava, izražena u dolarima.
• Dugovečnost - trajanje produktivnog života (period od prvog teljenja do izlučenja iz proizvodnje), izraženo u mesecima.
• Otpornost na pojavu bolesti, poput ketoze i mastitisa
• Efikasnost korišćenja hrane
• Osobine mlečnosti: prinos mleka, sadržaj i prinos mlečne masti, sadržaj i prinos proteina

 

U tabeli 1 prikazana su odstupanja proseka procenjenih genomskih priplodnih vrednosti 96 grla iz naše populacije u odnosu na referentnu populaciju iz SAD-a za posmatrane osobine.

Tabela 1: Prosečno odstupanje priplodnih vrednosti grla iz naše populacije u odnosu na referentnu populaciju

Osobina	Odstupanje
TPI	2188
NM ($)	262
CM ($)	267
FM ($)	231
GM ($)	226
Efikasnost korišćenja hrane ($)	60
Prinos mleka (kg)	+190,5
Prinos mlečne masti (kg)	+8,86
Prinos proteina (kg)	+8,31
Sadržaj mlečne masti (%)	+0,0124
Sadržaj proteina (%)	+0,0193

Zanimljiva je činjenica da su odstupanja za indeks ukupne performance, indekse neto dobiti (Net Merit Index, Cheese Merit, Fluid Merit, Grazing Merit), kao i odstupanja priplodnih vrednosti za osobine mlečnosti, efikasnog iskorišćavanja hrane, dugovečnost, otpornost na ketozu, dislokaciju sirišta i metritis grla iz naše populacije pozitivna u odnosu na prosečnu vrednost ovih indeksa u populaciji holštajn goveda u SAD-u. S druge strane, grla iz naše populacije imaju negativna odstupanja za ranostasnost, tj. kanostasnija su, i manje su otporna na mastitis. Takođe, imaju negativno odstupanje priplodne vrednosti od proseka populacije u SAD-u i za neke važne osobine tipa (dubina tela, osobine vimena, mlečne karakteristike).

Praktična primena genomske selekcije u odabiru, ne samo u populaciji mlečnih goveda, već u svim populacijama domaćih životinje jeste budućnost selekcije i oplemenjivanja. Zbog toga će i u narednim godinama grupa stručnjaka sa ove tri institucije nastaviti svoj istraživački rad u ovoj oblasti.