Navigacija

Institut za primenu nauke u poljoprivredi - Projekat „Uticaj prvih 100 dana laktacije na prinos i kvalitet mleka kod različitih rasa krava“

Institut za primenu nauke u poljoprivredi je zajedno sa partnerskim organizacijama (Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu, PSSS Valjevo, PSSS Šabac, i PSSS Čačak) u utorak, 23.05.2023. godine, održao završni skup u Valjevu, na kojem su promovisani rezultati projekta „Uticaj prvih 100 dana laktacije na prinos i kvalitet mleka kod različitih rasa krava“. Projekat je finansiran sredstvima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, u okviru podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini.

U realizaciji projekta učestvovali su: dr Radmila Beskorovajni, rukovodilac projekta, dr Stevan Čanak, dr Robert Radišić, dr Mladen Popovac, dr Milovan Pušić, Boris Berisavljević, dipl.inž., Nikola Popović, master inž., Tanja Maksimović, master inž., Mara Jojić, dipl.inž., Aleksandar Vujanović, dipl.inž., Neven Anokić, dipl.inž., Svetislav Marković, dipl.inž., Zoran Kozlina, dipl.inž. i Miroslav Jaćimović, dipl.inž.

Ispitivanje uticaja prvih 100 dana laktacije na prinos i kvalitet mleka posebno je značajno sa ekonomskog stanovišta. Na našim porodičnim farmama koje se bave proizvodnjom mleka gaje se holštajn frizijska (HF), kao specijalizovana rasa za proizvodnju mleka, i simentalska rasa (SIM), kombinovanog smera proizvodnje. Uslovi u kojima se gaje ove dve rase su vrlo različiti, pa je jedan od  postavljenih ciljeva projekta bio utvrđivanje optimalne strukture stada i uslova odgajivanja, kako bi proizvođači mogli da ostvare najpovoljnije moguće ekonomske efekte u proizvodnji mleka.

Tokom trajanja projekta praćeni su proizvodnja i kvalitet mleka u prve tri kontrole mlečnosti, odnosno u prvih 100 dana laktacije. Istovremeno je praćeno delovanje značajnijih negenetskih uticaja na proizvodnju mleka: ishrane, nege, zdravlja grla, kao i primenjenog menadžmenta na porodičnim farmama. 

Jedan od ciljeva ispitivanja bio je da se na egzaktan način utvrdi ekonomski efekat primenjenih mera na prinos i kvalitet mleka tokom prvih 100 dana laktacije. U tu svrhu upotrebljena je analitička kalkulacija cene koštanja, koja obuhvata sve prihode i troškove učinjene tokom proizvodnog ciklusa. Na taj način utvrđen je ekonomski efekat proizvodnje mleka tokom prvih 100 dana laktacije.

Ispitivanje prinosa i kvaliteta mleka obavljeno je na ukupno 28 gazdinstava, koja gaje simentalsku i holštajn frizijsku rasu u Beogradskom, Mačvanskom, Kolubarskom i Moravičkom okrugu. 

Proizvodni pokazatelji su ustanovljeni kod ukupno 115 grla simentalske, odnosno na 150 grla holštajn frizijske rase u navedenim okruzima. Prosečan prinos mleka, za posmatranu populaciju HF rase, bio je 3.159 kg mleka sa 3,89% mlečne masti i 3,28% proteina. Ostvareni prinosi u ovom ispitivanju su veći u odnosu na prosečnu proizvodnju krava HF rase koja je zabeležena u 2022. godini u Centralnoj Srbiji i koja se navodi u Stručnom izveštaju Glavne odgajivačke organizacije.

Posmatrana populacija SIM rase proizvela je u prvih 100 dana u proseku 2.229 kg mleka sa 4,04 % mlečne masti i 3,24% proteina. Krave obično dostižu maksimalnu proizvodnju od 40 do 60 dana nakokon teljenja, ali se smatra da visokoproduktivna grla maksimum u proizvodnji ostvaruju u periodu između 8. i 10. nedelje laktacije. Rasne odlike i individualna svojstva grla su značajno uticala ne samo na prinos, već i na hemijski sastav mleka, posebno na sadržaj mlečne masti. 

Na osnovu istraživanja je sastavljena projekcija proizvodnje i troškova, te se pokazalo da se na farmama sa SIM grlima u prvih 100 dana laktacije  ostvaruje oko 35% vrednosti proizvodnje mleka od ukupne vrednosti za 350 dana laktacije, pri proizvodnji od 6600l mleka. Vrednost podsticaja Republike Srbije je trenutno veoma značajna i učestvuje sa 24.2% u ukupnoj vrednosti mleka. Na farmama sa HF muznim grlima u prvih 100 dana laktacije ostvaruje se oko 33% vrednosti proizvodnje mleka pri dužini realne laktacije od 390 dana i mlečnosti od 10.200l. Državni podsticaji za proizvodnju mleka učestvuju sa 22,9% u ukupnoj vrednosti mleka.

Istovremeno se u periodu prvih 100 dana laktacije postiže vrednost mleka po jedinici učinjenih troškova ishrane od 2,08din/din za SIM krave, te 2,77din/din za HF krave. Ukupna prosečna vrednost proizvodnje po učinjenim prosečnim troškovima ishrane iznosi 1,86 din/din za SIM i 2,59 din/din za HF grla. Razlike u troškovima po proizvedenom litru mleka imeđu SIM i HF rase potiču od različitih količina proizvedenog mleka, različitih sastava obroka i različitih cena hraniva

Na osnovu ovog istraživanja mogu se izdvojiti neke preporuke za porodična gazdinstva koja se bave proizvodnjom mleka:
-    Potrebno je bolje voditi evidenciju proizvodnje (količine proizvedenog mleka, trajanje MTI, itd.), 
-    Voditi evidenciju troškova,
-    Koristiti stručne savete stručnjaka PSSS, pre svega iz oblasti ishrane i reprodukcije (sastav obroka i izbor semena bikova),
-    Raditi na skraćivanju međutelidbenog intervala uz pomoć stručnjaka,
-    Posebnu pažnju obratiti na ishranu muznih krava u prvih 100 dana laktacije jer se tada postiže najveća vrednost proizvodnje uz najmanje troškove ishrane, 
-    Pratiti cene hraniva i po mogućnosti udruživati se radi postizanja niže cene,
-    Višak prihoda preko troškova proizvodnje pažljivo investirati, 
-    Stalno podizati nivo znanja proizvođača u cilju efikasnije i profitabilnije proizvodnje mleka.