Одабир приплодних грла у циљу генетског побољшања меснатости свиња на свињогојским фармама
Пројекат: Одабир приплодних грла у циљу генетског побољшања меснатости свиња на свињогојским фармама; (002809785 2024 14846 005 001 327 002)
Покровитељ: Минитарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије; у оквиру позива за расподелу подстицаја за подршку унапређења система креирања и преноса знања кроз подршку за развој техничко-технолошких, примењених, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју у 2024. години
Учесници: Пољопривредни факултет у Београду (носилац), Институт за сточарство Београд, Пољопривредна стручна и саветодавна служба Београд и Пољопривредна стручна и саветодавна служба Шабац.
Чланови пројектног тима: Др Младен Поповац (руководилац), Др Драган Радојковић, Др Радица Ђедовић, Др Ивана Божичковић, Др Марија Гогић, Др Чедомир Радовић, Др Ненад Стојиљковић, Зоран Козлина дипл. Инж., Драгослав Краиновић дипл. инж., Милица Вуковић дипл. Инж.
Циљ пројекта: Конструкција селекцијског индекса за процену приплодне вредности свиња на основу особина пораста и квалитета трупа.
У оквиру пројектних активности прикупљени су резултати спроведеног перформанс теста у претходних шест година, од којих је формирана почетна база података за анализу. Она је садржала резултате 5861-ог тестираног грла која су водила порекло од 526 нераста и била гајена код 341-ог одгајивача. Када је реч о расној припадности било је заступљено 6 генотипова са веома неуједначеним бројем грла унутар њих. Доминантно су била заступљена грла расе Велики Јоркшир (3848) и мелези ове расе са нерастима расе Ландрас. У бази је био непропорционално мали број мушких грла, свега 196 тестираних у шест година што је онемогућило укључивање њихових резултата у даљу анализу. Оваква структура података у бази налагала је изостављање великог броја података на основу биолошких и статистичких критеријума, како би био формиран сет података који би омогућио израчунавање објективних и поузданих параметара неопходних за конструкцију селекцијског индекса.
|
|
N |
|
OTАЦ |
526 |
|
МАЈКА |
2120 |
|
ФАРМА |
341 |
|
|
РAСA |
Фрек. |
ГОДИНA |
Фрек. |
МЕСЕЦ |
Фрек. |
ПОЛ |
Фрек. |
|
|
ВЈ |
3848 |
2019 |
397 |
1 |
449 |
М |
196 |
|
|
Л |
336 |
2020 |
1099 |
2 |
486 |
Ж |
5665 |
|
|
ВЈxЛ |
225 |
2021 |
1185 |
3 |
460 |
|
|
|
|
ЛxВЈ |
1253 |
2022 |
1681 |
4 |
532 |
|
|
|
|
Д |
108 |
2023 |
1373 |
5 |
469 |
|
|
|
|
П |
52 |
2024 |
126 |
6 |
453 |
|
|
|
|
|
|
7 |
492 |
|
|
||
|
|
|
|
8 |
553 |
|
|
||
|
|
|
|
9 |
517 |
|
|
||
|
|
|
|
|
|
10 |
530 |
|
|
|
|
|
|
|
|
11 |
380 |
|
|
|
|
|
|
|
|
12 |
540 |
|
|
|
Са податком |
|
5822 |
|
5861 |
|
5861 |
|
5861 |
|
Недостаје |
|
39 |
|
0 |
|
0 |
|
0 |
|
Укупно |
|
5861 |
|
5861 |
|
5861 |
|
5861 |
Након спроведених редукција формиран је сет података који је обухватао резултате перформанс теста исклјучиво назимица расе Велики Јоркшир. Број обухваћених грла износио је 2250 и она су водила порекло од 83 оца. Следећи корак је био математичко-статистичка анализа података у цилју утврђиванја фенотипски и генетских ко/варијанси неопходних за далји поступак. У наредној табели су приказани дескриптивни статистички показателји по особинама које су анализиране и то: маса на крају теста (МКТ), узраст на крају теста (УКТ), животни прираст (ЖП), деблјина леђне сланине (С1), деблјина бочне сланине (С2), дубина дугог леђног мишића (МЛД).
|
ОСОБИНA |
Н |
Мин |
Маx |
|
С.Д. |
Ц.В. |
|
МКТ |
2250 |
90 |
120 |
114,28 |
5,73 |
5,01 |
|
УКТ |
2250 |
147 |
285 |
206,82 |
29,23 |
14,13 |
|
ЖП |
2250 |
350 |
787 |
556,72 |
76,92 |
13,82 |
|
С1 |
2250 |
4 |
21 |
11,18 |
2,44 |
21,82 |
|
С2 |
2250 |
4 |
18 |
10,29 |
2,33 |
22,64 |
|
МЛД |
2250 |
43 |
82 |
56,27 |
7,23 |
12,85 |
|
КЖП |
2250 |
360,54 |
726,34 |
525,38 |
71,50 |
13,61 |
|
КС1 |
2250 |
3,02 |
15,86 |
9,064 |
1,86 |
20,52 |
|
КС2 |
2250 |
3,29 |
17,26 |
9,668 |
1,99 |
20,58 |
|
КМЛД |
2250 |
42,62 |
73,62 |
50,26 |
6,17 |
12,28 |
|
ПМ |
2250 |
53,29 |
69,06 |
61,32 |
2,08 |
3,39 |
Како процедура спровођенја перформанс теста у цилју стваранја услова за објективно поређенје остварених резултата различитих грла предвиђа корекцију резултата на стандардну масу при завршетку тестиранја од 100 кг, она је и спроведена поступком базног индексиранја који је захтевао утврђиванје једначина линеарне регресије особина које су потенцијално од значаја за селекцију (ЖП, С1, С2 и МЛД) на масу на крају (МКТ). У претходној табели приказана је и дескриптивна статистика за кориговане особине (означене су префиксом К испред ознаке особине). Приказани резултати указају на значајну фенотипску варијабилност особина што представлја добар предуслов за далју анализу, а и за потенцијално успешно спровођенје селекције.
У резултатима перформанс теста у почетној бази података нису постојали подаци о утврђеном садржају меса у труповима тестираних животинја што је захтевало израчунаванје процента меснатоси (ПМ). На основу измерених, па потом коригованих, података за С1, С2 и МЛД израчунат је ПМ применом регресионе једначине која се користи у ултразвучном апарату ПИГЛОГ 105 по интегрисаној формули:
y = 63.870 – 0.447× С1 – 0.510× С2 + 0.128× МЛД
Како су особине С1, С2 и МЛД практично инкорпориране у ПМ преко приказане једначине то је резултирало да, када је о избору особина које ће бити уклјучене у агрегатни генотип за процену приплодне вредности методом селекцијских индекса, он буде сведен на две особине и то кориговани животни прираст (КЖП) као мера потенцијала за особине товности и проценат меснатости (ПМ) као мера квалитета трупа.
Фенотипски и генетски параметри неопходни за конструкцију селекцијског индекса утврђени су применом метода најманјих квадрата у програмском пакету ЛСМЛМW - Харвеy. За анализу је коришћен мешовити модел који се у скаларној нотацији може приказати на следећи начин:
где је,
У наредној табели су приказани утврђени коефицијенти херитабилитета и корелација између особина које су обухваћене агрегатним генотипом. Наследност посматраних особина је веома висока што представлја одличну полазну основу за успешну селекцију. Са друге стране повезаност између особина на оба нивоа је слаба што са теоретског аспекта додатно оправдава нјихово уклјучиванје у селекцијски индекс
Коефицијенти херитабилитета и генетске (испод дијагонале) и фенотипске корелације (изнад дијагонале) особина
|
|
КЖП |
ПМ |
|
КЖП |
0.876 ± 0.121 |
0.002 |
|
ПМ |
0.051 ± 0.125 |
0.886 ± 0.122 |
Параметри потребни за конструкцију селекцијског индекса приказани су у наредне три табеле.
Фенотипске варијансе и коваријанса (изнад дијагонале) особина
|
|
КЖП |
ПМ |
|
КЖП |
356.5288 |
0.0933 |
|
ПМ |
|
4.1486 |
Генетске варијансе и коваријанса (изнад дијагонале) особина
|
|
КЖП |
ПМ |
|
КЖП |
312.2710 |
1,7291 |
|
ПМ |
|
3.6752 |
Релативна економска вредност особина
|
КЖП |
ПМ |
|
2.02 |
1 |
Релативна економска вредност особина је изражена преко релативног односа између сманјенја проценјених трошкова за повећанје производних резултата по одабраним особинама за вредност планираног селекцијског цилја, а то би у овом случају било 50 г за ЖП и 5% за ПМ.
На основу приказаних параметара конструисан је селекцијски индекс за процену приплодне вредности назимица расе Велики Јоркшир који је приказан у наредној табели са мером тачности израженом преко корелације између индекса и агрегатног генотипа (рих) и стандардном девијацијом индекса (σИ) која је потребна за стандардизацију индекса на вредност 100 што одговара животинјама са просечно исполјеним особинама, односно просечном проценјеном приплодном вредности. Приплодна вредност грла изражена преко стандардизованог СИ добија се тако што се израчуната вредност преко приказане једначине подели са стандардном девијацијом индекса и тај количник се помножи са 10 (то је стандардизована вредност једне стандардне девијације индекса) а добијена вредност се сабере са 100. Овако добијена вредност представлја транспарентнији приказ приплодне вредности него само преко вредности добијене једначином СИ јер су разлике између животинја у овом погледу јасније и уочлјивије. Грла са вредностима већим од 100 су тзв. плус варијанте и као такве пожелјне за избор родителјских парова имајући у виду да је генетски потенцијал већи што је вредност стандардизованог селекцијског индекса већа.
Тачност конструисаног СИ је изузетно велика о чему говори готово потпуна корелација између индекса и агрегатног генотипа (0.94). На основу вредности овог параметра могу се очекивати веома добри ефекти селекције што је и приказано у наредној табели кроз једну симулацију. Наиме одабране су три вредности стандардизованог селекцијског диференцијала (и) и то тако што би прва вредност одговарала условима где се као родителји наредне генерације бира 50% плоткинја и 10 % нераста од укупног броја приплодних грла и то би практично била мера реалног интензитета селекције под тим условима. У другој варијанти интензитет би био већи и подразумевао би избор 25% најболјих плоткинја и 10% исто таквих нераста, док би трећи случај био најинтензивнији где би се одабрало 10% крмача и 5% нераста. У ова три случаја селекцијског притиска после једног круга селекције (или по једној генерацији животинја) очекивано повећанје ЖП би се кретало од 43.05 г до 64.35г, а процента меса од 0.35% до 0.53%.
Ефекат селекције
|
и |
ΔГ1 |
ΔГ2 |
|
1.2784 (50%♀ и 10%♂) |
43.05 |
0.35 |
|
1.5169 (25%♀ и 10%♂) |
51.08 |
0.42 |
|
1.9110 (10%♀ и 5%♂) |
64.35 |
0.53 |
У последнјој табели приказана је тзв. вредност особина уклјучених у селекцијски индекс, односно проценат сманјенја генетског напретка агрегатног генотипа ако би се особина исклјучила из индекса. Приказане вредности оправдавају избор особина који је учинјен при конструкцији овог индекса и говоре у прилог нјегове примене у цилју оствариванја генетског напретка у популацији свинја у погледу интензитета пораста и квалитета трупа.
Проценат сманјенја генетског напретка агрегатног генотипа (ΔХ) ако се особина исклјучи из СИ
|
В1 |
В2 |
|
93.35% |
90.03% |