pretraga
 
ћирилица срп-ћир latinica srp-lat english eng
 

Institut/Odsek Prehrambena tehnologija i biohemija

   
 
Direktor
Miloš B. Rajković

Sekretar
Dragica Ipač

Telefon:
direktni: 4413315

lokal: 3315

Faks:
2199 711

Elektronska pošta:
foodtech@agrif.bg.ac.rs

50 godina odseka za prehrambenu tehnologiju


Istorijat

Posle II Svetskog rata, opšti razvoj poljoprivrede nametnuo je potrebu za organizovanjem ozbiljnijeg i sveobuhvatnijijeg obrazovnog sistema i formiranje adekvatnog profila kadrova neophodnog za prehrambenu industiju, koja je iz zanatskih pogona prerastala u industriju kakvu je imala savremena Evropa tog vremena. To je dovelo do izdvajanja tehnoloških disciplina iz opšte agronomije i početaka organizovanja nastave iz predmeta koji su potrebni za osposobljavanje kadrova u prehrambenoj industriji.

Prvi predmeti koji su uvedeni bili su iz oblasti prerade voća. I to 1945. godine predmet "Prerada voća i povrća" i nešto kasnije i predmet "Prerada grožđa", koje je predavao profesor M. Josifović. Dve godine kasnije 1947. prof. S. Stanković uvodi predmet "Prerada ratarskih proizvoda". Na Stočarskom odseku, 1956. godine prof. A. Ognjanović uvodi predmet "Tehnologija stočnih proizvoda", a prof. B. Stević "Tehnološka mikrobiologija". Sve ovo 1958/59. godine dovodi do osnivanja ODSEKA ZA TEHNOLOGIJU POLjOPRIVREDNIH SIROVINA. Odsek za tehnologiju poljoprivrednih sirovina imao je zadatak da se bavi obrazovanjem, a za potrebe nastave, transfera nauke i saradnje sa privredom, 1963. godine osnovan je i ZAVOD ZA TEHNOLOGIJU POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA. Izmenom Statuta Fakulteta, 1969/70 Odsek menja naziv u ODSEK ZA TEHNOLOGIJU POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA. 1970. godine, Zavod menja naziv u INSTITUT ZA PREHRAMBENU TEHNOLOGIJU. Konačno 1973. godine na Poljoiprivrednom fakultetu je pored “Odseka” formiran poseban OOUR, INSTITUT ZA PREHRAMBENU TEHNOLOGIJU I BIOHEMIJU.

Reorganizacijom Fakulteta 1973. godine, Instituti postaju samostalne radne jedinice, formiraju se Osnovne organizacije udruženog rada (OOUR). OOUR Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju od tada posluje samostalno u okviru Poljoprivrednog fakulteta. Novim nastavnim planom na Odseku za prehrambenu tehnologiju se uvodi pet nastavnih grupa: Tehnologija voća i povrća, Tehnologija alkoholnih i bezalkoholnih pića, Tehnologija mesa, Tehnologija mleka i Tehnologija duvana. Po ovom nastavnom planu nastava se izvodi do 1977. godine, kada se po reformisanim planovima studenti školuju u tri izborne grupe: Tehnologija konzervisanja i vrenja, Tehnologija ratarskih proizvoda i Tehnologija stočnih proizvoda.

2007. godine, reformiše se nastavni plan i program i usklađuje sa evropskim sistemom obrazovanja po kome nastava na osnovnim studijama traje 4 godine. Uvode se master i specijalističke studije koje traju 1 godinu i doktorske studije koje traju 3 godine. Prema novim nastavnim planovima svi predmeti su jednosemestralni, za sve grupe na Odseku za prehrambenu tehnologiju prva 4 semesta su zajednička, a od petog semesta sudenti mogu da biraju jedan od četiri ponuđena nastavna modula. Na osnovnim studijama su uvedeni sledeći nastavni moduli: Tehnologija animalnih proizvoda, Tehnologija konzervisanja i vrenja, Tehnologija ratarskih proizvoda i Upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane. Na master studijama je uveden jedinstven program sa 3 izborna bloka. Izborni blokovi 1 i 2 usmeravaju studenta ka izbornom bloku 3, gde će od 16 ponuđenih disciplina izabrati jednu iz koje će raditi master rad. Specijalitičke studije na Odseku za prehrambenu tehnologiju su organizovane kroz 4 modula: Tehnologija biljnih proizvoda, Tehnologija animalnih proizvoda, Tehnološka mikrobiologija i Hemija hrane. Doktorske studije se prvi put uvode u obliku klasične nastave u trajanju od 3 semestra, dok se u toku 4, 5 i 6 semestra radi studijski istraživački rad i doktorska disertacija iz izabranog predmeta izbornog bloka 3. Novi nastavni planovi i programi su akreditovani 2008. godine.


Nastava

Odsek za prehrambenu tehnologiju ima za cilj realizaciju visokokvalitetnih akademskih studijskih programa na svim nivoima studija, razvoj relevantnih naučnih istraživanja, kao i implementacija stečenih znanja i veština u prehrambene tehnologije, druge srodne privredne grane i društvo u celini.
Osnovna svrha studijskog programa je ostvarivanje obrazovnih, stručnih i istraživačkih ciljeva i zadataka u oblasti tehnologije prehrambenih proizvoda.
Vrsta i režim studija su prilagođeni potrebama strateškog razvoja prehrambene industrije. Osnovna svrha studijskog programa je školovanje stručnjaka za direktno uključivanje u različite grane prehrambene industrije (prerada sirovina biljnog i animalnog porekla).
Studijski program je primarno usmeren ka aktivnom i kreativnom učenju studenata. Prioriteti studijskog programa su obrazovanje kadrova koji će svojim radom i znanjem doprineti poboljšavanju kvaliteta prehrambenih proizvoda, tj. hrane koja je namenjena ljudima uz permanentnu kontrolu i upravljanje kvalitetom tih proizvoda. Kroz upoznavanje sa važećim propisima i standardima inženjeri tehnologije mogu da upravljaju ne samo kvalitetom hrane već i uslovima rada kao i očuvanju životne sredine.
Osim rešavanja problema vezanih za tehnologije proizvodnje hrane, inženjeri prehrambene tehnologije su i sami spremni da edukuju male prerađivače u porodičnim pogonima kako bi i njihova proizvodnja bila u skladu sa važećim standardima kvaliteta. Zbog toga se insistira na savremenoj nastavi gde će student pored predavanja, vežbi, praktične obuke, pisati seminarske radove i aktivno učestvovati u nastavi.
Na Odseku za prehrambenu tehnologiju se na osnovne studije u proseku upisuje 200-250 studenata na četiri obrazovna modula.

Nastava je teorijska i praktična iz svih predmeta, dok se Praktična obuka izvodi bez teoretskog dela. U tom smislu studenti se školuju u okviru pet nastavna modula:

  • Tehnologija animalnih proizvoda,
  • Tehnologija konzervisanja i vrenja,
  • Tehnologija rataskih proizvoda,
  • Upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane i
  • Mikrobiologija hrane


Od stranih jezika studenti mogu da biraju jedan od 4 ponuđena izborna predmeta.
U okviru studijskih programa osnovne stručne oblasti su specifične za napred navedene profile.
Kod modula Tehnologija animalnih proizvoda izučava se: poznavanje mesa, hemija i fizika mleka, obrada mesa, obrada mleka, prateći proizvodi u industriji mesa, prateći proizvodi u indusriji mleka, tehnologija mleka, tehnologija mesa, mikrobiologija animalnih proizvoda i upravljanje kvalitetom.
Kod modula Tehnologija konzervisanja i vrenja izučava se: konzervisanje primenom hlađenja, konzervisanje primenom toplote, tehnologija voća i povrća, tehnologija voćnih sokova, hlađenje i smrzavanje prehrambenih proizvoda, tehnologija gotove hrane, tehnologija slada, tehnologija piva, tehnologija vina, tehnologija jakih alkoholnih pića.
Kod modula Tehnologija ratarskih proizvoda izučava se: reološka svojstva hrane, tehnologija ulja i masti, senzorna analiza proizvoda na bazi ratarskih sirovina, modifikacija masti i ulja, toksikologija proizvoda na bazi ratarskih sirovina, tehnologija konditorskih proizvoda, tehnologija obrade i prerade duvana, tehnologija slada i piva, tehnologija žita, tehnologija brašna, tehnologija šećera i skroba.
Kod modula Upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane izučava se: osnove tehnologije voća i povrća, fermentacione tehnologije, tehnologije ratarskih proizvoda, osnove tehnologije mesa, osnove tehnologije mleka, menadžment i statistička kontrola kvaliteta.
Od metoda izvođenja nastave koriste se klasična predavanja, laboratorijske vežbe, praktična obuka u radonicama i proizvodnim pogonima i metode interaktivne nastave.
U toku osmog semestra studija predviđen je završni rad, kao obavezni predmet.
Prema usvojenim nastavnim planovima, osnovne studije traju osam semestara, a po odbrani završnog rada stiče se zvanje: “ Inženjer tehnologije “ za izabrani Modul.
Master studije traju dva semestra, a po odbrani master rada stiče se zvanje: “ Diplomirani inženjer tehnologije - master “.
Specijalističke studije traju dva semestra, a po odrbrani specijalističkog rada stiče se zvanje: “ Diplomirani inženjer tehnologije – specijalista “.
Doktorske studije traju šest semestara, a po odrbrani disertacije stiče se zvanje: “ Doktor nauka- tehnološko inženjerstvo “.


Istraživanje

Profesori našeg Odseka su bili i sada su članovi domaćih i međunarodnih asocijacija, sudski veštaci, savetnici, konsultanti, projektanti mnogih preduzeća za preradu voća i povrća, vinskih i rakijskih podruma, pivara, hladnjača, mlekara, pogona za preradu mesa, industrije dečije hrane itd.
U proteklom periodu, Odsek za prehrambenu tehnologiju je bio organizator velikog broja naučnih skupova na kojima su naši profesori i saradnici imali priliku da izlože rezultate svojih naučnoistaživačkih radova i podnesu izveštaje po urađenim projektima Ministarstva za nauku Republike Srbije. Posebno treba istaći dva velika simpozijuma koji su održani 1996. i 1998. godine, od kojih je na svakom prisustvovalo više od 1.000 kolega i stručnjaka iz oblasti prehrambene tehnologije.



Osoblje


emeritus
Ristić Nikola emeritus

redovni profesor
Zlatković Branislav redovni profesor
Vucelić Radović Biljana redovni profesor
Rakić Vesna redovni profesor
Rajković Miloš B. redovni profesor
Rajković Andreja redovni profesor
Radulović Zorica redovni profesor
Radin Dragoslava redovni profesor
Puđa Predrag redovni profesor
Nikšić Miomir redovni profesor
Nikolić Miroslava redovni profesor
Nikićević Ninoslav redovni profesor
Nedović Viktor redovni profesor
Milovanović Mirjana redovni profesor
Maćej Ognjen redovni profesor
Leskošek Čukalović Ida redovni profesor
Lačnjevac Časlav redovni profesor
Jovanović Snežana redovni profesor
Barać Miroljub redovni profesor
Antić Vesna redovni profesor
Antić Mališa redovni profesor

vanredni profesor
Živković Dušan vanredni profesor
Vukosavljević Predrag vanredni profesor
Tomašević Igor vanredni profesor
Šmigić Nada vanredni profesor
Stanojević Slađana vanredni profesor
Radojičić Vesna vanredni profesor
Petrović Tanja vanredni profesor
Pešić Mirjana vanredni profesor
Miočinović Jelena vanredni profesor
Klaus Anita vanredni profesor
Ivanović Evica vanredni profesor
Đekić Ilija vanredni profesor
Demin Mirjana vanredni profesor

docent
Tomić Nikola docent
Stevanović Snežana docent
Stajić Slaviša docent
Sredović Ignjatović Ivana docent
Rac Vladislav docent
Rabrenović Biljana docent
Popović Đorđević Jelena docent
Petrović Aleksandar docent
Paunović Dragana docent
Pantić Milena docent
Pantelić Nebojša docent
Lević Steva docent
Laličić-Petronijević Jovanka docent
Kozarski Maja docent
Kostić Aleksandar docent
Filipović Nenad docent
Banjac Nebojša docent

asistent
Urošević Tijana asistent
Mirković Milica asistent
Despotović Saša asistent

stručni saradnik
Zdravković Igor stručni saradnik
Vučić Tanja stručni saradnik
Vučićević Slavica stručni saradnik
Stanković Ljubiša stručni saradnik
Rašković Vesna stručni saradnik
Rakić Sveto stručni saradnik
Paunović Dušanka stručni saradnik
Miloradović Zorana stručni saradnik
Matijašević Branka stručni saradnik
Marković Veroslava stručni saradnik
Kulić Gordana stručni saradnik
Jovanović Marijana stručni saradnik
Joksimović Aleksandra stručni saradnik
Ićitović Sofija stručni saradnik

tehnički saradnik
Vuković Tanja tehnički saradnik
Vranić Dušica tehnički saradnik
Vladisavljević Aneta tehnički saradnik
Tasić Novka tehnički saradnik
Simić Olah Marina tehnički saradnik
Saljević Snežana tehnički saradnik
Milovanović Lucija tehnički saradnik
Milošević Vesna tehnički saradnik
Milošević Radosav tehnički saradnik
Milosavljević Bojana tehnički saradnik
Lukić Slađana tehnički saradnik
Kostić Tatjana tehnički saradnik
Ipač Dejan tehnički saradnik
Grujić Danijela tehnički saradnik

vanredni profesor (angažovani profesor)
Živanović Svetlana vanredni profesor (angažovani profesor)
Vladisavljević Goran vanredni profesor (angažovani profesor)

tehnički sekretar
Ipač Dragica tehnički sekretar